Da li ste znali da je kafa (arapski: kahva) napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, naj?eš?e u vodi ili mleku. Kafa se obi?no služi topla. Ovo pi?e je veoma popularno u mnogim zemljama sveta. Kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što poja?ava budnost, uzrokuje ose?aj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd. U ve?im koli?inama kafa uzrokuje uzbu?enost, p...sihi?ki nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu. Postoji više na?ina pripremanja kafe, a me?u najpoznatijim su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapu?ino (na?in pripremanja espreso kafe).
Postoji više legendarnih pri?a o poreklu ovog napitka. Jedna od poznatih pri?a je o etiopijskom pastiru Kaldiju koji je jednom prilikom primetio da su njegove koze živahnije nego ina?e. Primetivši da jedu crvene bobice nekog žbuna i okusivši ih, iskusio je isti ose?aj živahnosti.
Korisne efekte kafe je spoznao ve? u 10. veku doktor Al Razi. Krajem 15. veka, putnici koji su se vra?ali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Arapi su ?uvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i po?eli da gaje u Indiji. Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, je vremenom postala osobitost socijalne kulture - u njima su se okupljali ljudi i održavali kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila opojna sredstva i odmaralo. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mleta?ku republiku odakle se kafa proširila Evropom. Godine 1645. je otvorena prva kafana u Italiji. U Engleskoj prva kafana je otvorena 1650. u Oksford. Do 1675. otvoreno je više od 3.000 kafana u Engleskoj. U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal. Kafa je ubrzo postala popularnija od vina u Francuskoj i ?aja u Engleskoj. U Be?u, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine, kada je Srbin Franjo ?ura Kol?i?, posle propasti turske vojske u Velikom be?kom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljuju?i njemu, be?ke dame su se ubrzo oduševile egzoti?nim ukusom rasanjuju?eg napitka, pa je po ugledu na gra?ane najmo?nije države tadašnjeg sveta, sva srednja evropa po?ela da pije kafu.
